San Antonio, jedini važniji grad u Teksasu pre njegove nezavisnosti od Meksika, nekada su naseljavali španski misionari i pripadnici milicije, nemački trgovci, južnjački posednici plantaža, zapadnjački rendžeri i istočnjački arhitekti. Njihov uticaj se još uvek može osetiti u središnjem delu grada, a očigledan je u kulturi i kuhinji. San Antonio je najviše poznat po tri stvari: svojim zabavama, raznovrsnoj arhitekturi i Alamu.
Domaćin je mnogobrojnih proslava, a neke se mogu porediti sa proslavom Mardi Gra. Ovde se mogu razbijati jaja od konfeti nazvana kaskarones, slušati limeni orkestri, ili se može navijati za jahače bikova na rodeu. Sve to ukazuje da festivali na tom području ujedinjuju mešavine svih kulturnih nasleđa. San Antonio je ujedno glavni američki grad kad je u pitanju tehno muzika, jedinstvena mešavina meksičkih i nemačkih zvukova. Arhitektura grada, takođe, odražava njegovu multikulturalnu istoriju, koja se ogleda u mešavini različitih stilova.
Većina fiesta događa se tek nekoliko koraka ispod ulica središnjeg dela San Antonia. River Vok (Paso del Rio) ili rečno šetalište naizmenično je ležerno i veselo, u zavisnosti od toga šta birate da istražujete. Ta 4 km duga i popločana, vijugava rečna obala, zaklonjena čempresima, hrastovima i vrbama, odiše egzotičnom i sparnom tropskom aurom. Trgovi River Skver i Saut Benk su krcati kafeima na otvorenom, finim restoranima, živahnim barovima, modernim hotelima i velikim trgovačkim kompleksom i imaju slavljeničku, ponekad čak frenetičnu atmosferu. Turistički brodići, vodeni taksiji i plutajuće barke za piknik redovno prekrivaju reku, dok lokalni festivali i parade pune rečne obale bučnim veseljacima.
Alamo, najposećenije mesto u Teksasu, najpoznatije je obeležje San Antonia. Mala i elegantna misionarska crkva je mesto gde se 188 teksaških dobrovoljaca odupiralo daleko moćnijem meksičkom diktatoru Santa Ani tokom 13 dana u februaru i martu 1836. godine. Svi muškarci, uključujući Džima Bouvija i Dejvija kroketa, poginuli su, a njihova smrt je nadahnula uzvik Sema Hjustona:”Prietite se Alama!” čime je okupio trupe i pobedio meksičku vojsku kod San Hasinta mesec dana kasnije. Alamo je u velikoj meri propao i trenutno se mogu videti Duge barake, nekadašnje prostorije u kojima su živeli misionari, kao i misionarska crkva. Istorijski zid pomoću vremenske linije predstavlja događaje koji su se ovde dogodili.
Udobno smešten u panoramskim planinama Sangre de Kristo, prema španskom zakonu o Karibima Filipa II iz 1573. godine, planirano je da se grad izgradi oko centralnog trga. Na severnom delu trga se nalazi Guvernerova palata, ka istoku je crkva, sada katedrala bazilike sv. Franje Asiškog.
U naporu da se privuku turisti, 1912. godine je odlučeno da se jedan stil gradnje koristi po celom gradu da bi se promovisalo ujedinjenje različitih stilova u kojima se, kroz istoriju, gradilo u ovom gradu. Gradski zvaničnici su se odlučili na oživljavanje izgleda španskog sela, inspirisani jasno određenim karakteristikama lokalne arhitekture: potpornim gredama i kanalima starih kuća od ćerpiča, crkvama osnovanim u selima i spoljašnjošću u zemljanim tonovima i bojama ćerpiča. Do 1930. godine, izgled sela je uključivao “teritorijalni stil” i belo okrečene prozore i zabate iznad vrata.
Grad je dobro poznati umetnički centar i odražava svoj multikulturalni karakter. Skulpture na otvorenom, od baroknih do postmodernističkih, uključuju mnoge statue sv. Franje i Kateri Tekakvite.
U Kenjon roudu, istočno od trga, nalaze se mnoge umetničke galerije, koje izlažu čitav niz savremenih jugozapadnih eksperimentalnih i radova domorodačkih Amerikanaca. Tržište umetničkim predmetima ovog grada je treće po veličini u Sjedinjenim Državama , posle Njujorka i Los Anđelesa.
Umetnici su dugo u velikom broju dolazili ovde ne bi li uhvatili prirodnu lepotu pejzaža, flore i faune. Muzej Džoržija O’Kif je posvećen njenom radu i pridruženim umetnicima ili sličnim temama.
Glavni muzeji u Santa Feu uključuju Muzej Nju Meksika, Muzej lepih umetnosti, Muzej međunarodne folklorne umetnosti, Muzej američkih indijanaca Vilrajt, Muzej indijanske umetnosti i kulturna laboratorija antropologije, Institut američkih indijanskih umetnosti i Muzej španske kolonijalne umetnosti.
Jedna od zanimljivosti je kapela Loreto. Njenu izgradnju je naručio biskup Lejmi, a dizajnirao ju je francuski arhitekta Antoan Muli u stilu Gotskog preporoda, sa šiljatim tornjevima, potpornim stubovima i prozorima od bojenog stakla uvezenim iz Francuske, ali je preminuo pre nego što je stigao da završi stepenice ka galeriji za hor. Časne sestre Loreta nisu želele da upotrebljavaju merdevine i devet dana su se molile sv. Josifu da se umeša. Odrpani neznanac se pojavio, nudeći da im napravi stepenice ako mu daju potpunu privatnost. Posle tri meseca, koristeći samo uglomer, testeru i malo tople vode, napravio je spiralne stepenice od drveta nekarakterističnog za ovo područje. Ne samo da je ovo delo impresivno po svojoj veličini, već su i 6 m visoke stepenice napravljene bez eksera. Pre nego što su neznanca mogli da ispitaju, nestao je. Misterije njegovog identiteta i načina rada nikada nisu razjašnjene.
Taos, panoramska zajednica u Nju Meksiku, poznata je po mnogim stvarima, uključujući skijanje, umetnost, arhitekturu i istorijske znamenitosti. Mešavina kultura autohtonih Amerikanaca, Španaca i Angloamerikanaca se ogleda u umetnosti i arhitekturi, muzici, plesovima, hrani i festivalima. Na istorijskom središnjem trgu Taosa i u sporednim uličicama nalaze se stare građevine od ćerpiča , nekadašnji domovi nekih od najvažnijih stanovnika Taosa, kao što je Kit karson. Renovirane i pretvorene u galerije, radnje i butike, ove građevine kriju mnoga blaga, a šetnja kroz njih je vrlo prijatna.
Taos Pueblo, to jest Pueblo de Taos, stari je grad američkih Indijinaca Pueblo sa severa. Na 1,6 km od modernog Taosa na reci Pueblo, selo je dom ovom plemenu više od hiljadu godina. Crvenkastosmeđe kuće od ćerpiča u ovom selu, izgrađene između 1000. i 1450. godine, predstavljaju Nacionalni istorijski spomenik i deo su Svetske kulturne baštine i ostaju nastanjene i dan-danas.
Svega 32 km ka severozapadu nalazi se ranč na kome je Dejvid Herbert Lorens živeo dvadesetih godina dvadesetog veka, a malo izvan Taosa u Rančitosu se nalazi hacijenda Martines, prebivalište oca Martineza, jednog od prvih španskih doseljenika u Taos, sada pretvorena u muzej. Umetnici su počeli da se doseljavaju u Taos 1898. godine stvorivši Društvo umetnika Taosa. Mnogi su slikali lokalne prizore, naročito selo Taos. Neki od umetničkih studija, uključujući Blumenšajn Haus, očuvani su i vredi ih posetiti.
Nekadašnji dom rudara, trapera, stočara i pastira, Viler, najviši vrh u Nju Meksiku sa visinom od 4.011 m sada je dom Začaranom krugu, zimskom igralištu gde zaljubljenici u krplje i kros-kantri skijanje uživaju u mnogim seoskim stazama i livadama Karson Nešenal Foresta i oblasti za kros-kantri skijanje Začarana šuma.
Taos, u kome se nalaze skijaški centri Taos, Red River, Sipapu i Ejndžel Fajer, nudi skijanje bez gužve po neverovatno raznolikom terenu, fini, sitan sneg i intimno, šumsko selo za skijaše svih nivoa.
Taos je prirodna zemlja čuda. Bilo da želite da skijate, jašete konja, vozite bicikl, planinarite, splavarite brzacima ili vozite kajak, prelepe planine i klanac reke Rio Grande pružaju niz fantastičnih zanimacija.